Zalazak izvršnog koda
Svi znamo kako je tekao razvoj programiranja i programskih jezika, od mašinskog koda, preko asemblera pa do današnjih viših programskih jezika. Svaka generacija se naslanjala na prethodnu i svodila je na najmanju moguću meru. Danas prisustujemo još jednoj smeni. Jezici čiji se kod kompajlira u izvršni polako bivaju skrajnuti. Na TIOBE listi od 10 prvoplasiranih jezika samo 3 su klasična. Pri tom je moguće da delphi sklizne sa top 10 liste, a java već godinama vodi. Šta je uzrok tome? Sve je u parama prost je odgovor. A pravi odgovor je malo složeniji. Glavni razlog je sniženje troškova razvoja i održavanja. Da bi jezik bio produktivniji mora da se izdigne iznad mašine, da postvi debeo izolacioni sloj. Pri tom taj izolacioni sloj dovodi do još jednog efekta a to je lako postizanje platformske nezavisnosti što su neki jezici postvili kao cilj (npr. java) a drugi su bili pragmatični pa su se poveli onom: sve može, a i ne mora, kao u pythonu. Zato se već godinama nije pojavio novi jezik a