Logical volume manager - LVM
LVM je način da linux dobije particije koje se mogu lako širiti i skupljati. Osim toga moguće je raditi apstrakciju diskova i particija, zgodno za sistem sa puno diskova. Nad LVM se često kombinuje sa softverskim RAID-om i enkripcijom.
Pre nego što nastavimo dalje moramo defisati osnovne pojmove.
Physical volume - PV
Disk ili particija diska koja je određena da se priključi u LVM. Particija treba da je tipa 8e Odnosno Linux/LVM. Pravi se npr. preko disk partition alata cfdisk ili fdisk.
Volume groupe - VG
VG je apstrakcija između PV i LV (niže opisano). VG je nešto kao disk van LVM rečnika. Razlika je što se VG može sastojati od više diskova/particija tj. phisical volume-a. VG se potom deli na logical volume-e.
Logical volume - LV
Predstavlja ono što se u van LVM zove particijom. VG se izdeli na više LV. Pri tom se veličina LV odredi tako da se ne iskoristi čitava veličina VG, zato što se kasnije kad se ukaže potreba lako LV poveća ili smanji.
Pravljenje LVM PV, VG i LV
Ovde ću prikazati način na koji se LVM pravi na Arch Linux-u. Na drugim distribucijama ne bi trebalo da se postupak mnogo razlikuje, komande za LVM su svuda iste.
Pretpostavka je da smo prethodno napravili LVM particiju i da je ona na /dev/sda4
Prvo treba proveriti da li je modul za LVM učitan u kernel:
zatim na particiju koju smo napravili i koja je tipa 8e (LVM) napravimo PV:
Zatim pravimo VG:
Da imamo još PV da dodajemo u VG (osim ovog jednog sa /dev/sda4) radili bi ovo:
A zatim na VG pravimo LV po izboru za sve particije koje nam trebaju:
Dalje ukoliko se instalira početi sa instalacijom i tamo stvoriti filesysteme, ako je linux već instaliran onda mora ručno da se prave FS i da se mount-uju. Particije se sad vide preko device mappera pa mesto uobičajenog pristupa sa /dev/sda[x] referišemo se na njih u obliku:
Za file system na LV preporučujem EXT4 eventualno EXT3. Ta dva sistema se mogu povećavati a da ih nije potrebno umount-ovati nego je direktno - online moguće promeniti veličinu naviše. ReiserFS nije moguće smanjivati.
Napomena: na LVM je moguće staviti sve linux particije. Ali ukoliko se koristi Grub 1 nije moguće imati boot particiju na LVM, osim ako nije Grub patchovan da to podrži (takav je Red Hatov). Grub 2 trebalo bi da podržava boot particiju na LVM. Swap particija zahteva drugačiju komandu za kreiranje LV da se prostor tog LV-a ne bi raspršio po disku/diskovima već da bi bio iz jednog dela. Pri tom se mnogi žale da kad dođe do popunjavanja swap-a LVM se zaglavi pa se preporučuje da swap bude van LVM. Mada, kad se swap popuni i na običnoj particiji linux se zaglupi...
Pre nego što nastavimo dalje moramo defisati osnovne pojmove.
Physical volume - PV
Disk ili particija diska koja je određena da se priključi u LVM. Particija treba da je tipa 8e Odnosno Linux/LVM. Pravi se npr. preko disk partition alata cfdisk ili fdisk.
Volume groupe - VG
VG je apstrakcija između PV i LV (niže opisano). VG je nešto kao disk van LVM rečnika. Razlika je što se VG može sastojati od više diskova/particija tj. phisical volume-a. VG se potom deli na logical volume-e.
Logical volume - LV
Predstavlja ono što se u van LVM zove particijom. VG se izdeli na više LV. Pri tom se veličina LV odredi tako da se ne iskoristi čitava veličina VG, zato što se kasnije kad se ukaže potreba lako LV poveća ili smanji.
Pravljenje LVM PV, VG i LV
Ovde ću prikazati način na koji se LVM pravi na Arch Linux-u. Na drugim distribucijama ne bi trebalo da se postupak mnogo razlikuje, komande za LVM su svuda iste.
Pretpostavka je da smo prethodno napravili LVM particiju i da je ona na /dev/sda4
Prvo treba proveriti da li je modul za LVM učitan u kernel:
modprobe dm-mod
zatim na particiju koju smo napravili i koja je tipa 8e (LVM) napravimo PV:
pvcreate /dev/sda4 pvdisplay # prikazuje rezultat
Zatim pravimo VG:
vgcreate VolGroup00 /dev/sda4 # ime izabrati po želji
Da imamo još PV da dodajemo u VG (osim ovog jednog sa /dev/sda4) radili bi ovo:
vgextend VolGroup00 /dev/sdb1
A zatim na VG pravimo LV po izboru za sve particije koje nam trebaju:
lvcreate -L 10G VolGroup00 -n lvroot # veličina, pripadajuca VG, ime LV ..
Dalje ukoliko se instalira početi sa instalacijom i tamo stvoriti filesysteme, ako je linux već instaliran onda mora ručno da se prave FS i da se mount-uju. Particije se sad vide preko device mappera pa mesto uobičajenog pristupa sa /dev/sda[x] referišemo se na njih u obliku:
/dev/mapper/VG00-lvroot
Za file system na LV preporučujem EXT4 eventualno EXT3. Ta dva sistema se mogu povećavati a da ih nije potrebno umount-ovati nego je direktno - online moguće promeniti veličinu naviše. ReiserFS nije moguće smanjivati.
Napomena: na LVM je moguće staviti sve linux particije. Ali ukoliko se koristi Grub 1 nije moguće imati boot particiju na LVM, osim ako nije Grub patchovan da to podrži (takav je Red Hatov). Grub 2 trebalo bi da podržava boot particiju na LVM. Swap particija zahteva drugačiju komandu za kreiranje LV da se prostor tog LV-a ne bi raspršio po disku/diskovima već da bi bio iz jednog dela. Pri tom se mnogi žale da kad dođe do popunjavanja swap-a LVM se zaglavi pa se preporučuje da swap bude van LVM. Mada, kad se swap popuni i na običnoj particiji linux se zaglupi...
Comments